ОШ " Бата Булић " - Петровац на Млави
Ђачки кутак

Радови ученика наше школе који су награђени  на литерарном конкурсу „ Друг није мета“ , који је одржан у оквиру Дечје недеље, октобар, 2019.године.
Јана Вујчић VI3       
Магдалена Илић V3 
Вукан Милетић V2    
Марта Пекеч V3       
Теодора Чолаковић VII3

Друг није мета
 
  На жалост, истина је, насиље постоји. Често на телевизији чујем како је неко убио некога, или у новинама прочитам како је дете извршило самоубиство због малтретирања. Видите, то ме највише растужује, јер такви догађаји су и код нас чести,  малтретирање и омаловажавање.
  Наша школа, и не само школа, већ и цео град, пун је деце која су жељна пријатеља и игре. Сигурно би и они желели нову, модерну и скупу одећу какву већина носи. Моји вршњаци такву децу гледају из потпуно другог угла. Ако ниси модерно обучен и ако не миришеш на најновији парфем, ти онда постајеш њихова мета.  Да, да, мета! Једва чекају да се заврше часови како би могли  добро да те извређају и можда ударе по неку чвргу, да те онда мало уцењују. Ти стојиш и трпиш, јер те је можда срамота да неком кажеш. Уцењују те,  плашиш се, мислиш да ће то да прође, да ће престати тако да се понашају, у себи се мислиш  све ће бити у реду. Е па неће, мораш да се бориш, не насиљем узвраћајући псовке и ударце, него речима.
   Обрати се свима којима можеш да се обратиш, наставницима, родитељима, полицији. Само запамт, не смеш ћутати јер ће тако бити још горе. Буди паметнији и пријави. Можда, дешава се да те не схвате озбиљно, али ти буди још јачи и бори се за своја права, немој да ти одузму детињство тамо неки насилници који мисле да су неко и нешто. На крају крајева, замоли полицију  да те чува, да те прати и нека сви мисле да си луд и умишљен ти буди ти, бори се јер није битан спољашњи изглед већ оно што је унутра, а ако то имаш разумећеш ово што пишем. Не треба ником да будеш мета, већ пријатељ,  али немој сваком да верујеш, има разне деце. Да се ја нешто питам, увела бих неки већи закон против насиља, а поготово вршњачког. Нисам за насиље него за разговор, јер тако се све може решити. Треба да волимо и поштујемо једни друге, а не да се сплеткари и  свађа. Ако имаш другачији стил, слушаш другачију врсту музике, имаш фризуру која тренутно није у моди,  то си ти и нема ко шта теби да каже и да те вређа, ти само потражи помоћ и пробај да се удаљиш од насилника.
  Искрено, против насиља се нешто мора предузети. Из дана у дан, све је више убистава, смрти, свађе, проблема, а деца све то гледају. Како би спасао живу главу, ако се нађеш у таквој ситуацији, пријави, бежи од тога, бори се за своја права јер свако има има своје ја и право на мишљење. Запамти, ти ниси мета!
                    

Јана Вујчић VI3


Друг није мета

Треба да знају сва деца света,
да друг никада није мета,
када је туча а деца навијају
жртве се  од болова превијају.

То је знак неваспитања,
вршњачко насиље све чешће се јавља.

Треба да знају сва деца света,
повредити друга велика је штета,
у помоћ треба позвати старије,
  али насиљу ту крај није.

Кривац мора кажњен бити,
а жртву треба заштитити.

Жртве често насиље крију,
док у соби сами сузе лију,
насилници им стално прете,
њима су другари мете.

Насиље није туча само,
то треба сви да знамо.
Некад ружна реч,
повреди више него мач.

Исмевање, ругање, насиља су знаци,
децо, знајте, то погрешни су правци.

Тај насилник што другове бира за мете,
игурно није вољено дет
јер онај кога љубави уче,
тај своје другове не туче.

С другом треба лепе ствари да делиш
да се играш,  певаш и веселиш...
вршњачко насиље не сме се крити,
друг није мета и не сме бити!


 
Магдалена Илић  V3

 
Друг није мета
 
   Скоро свакодневно чујем речи „ вршњачко насиље“. Нисам до скоро ни знала  шта тачно значе те речи. Мама ми је причала о томе и раније, али ја је нисам баш најбоље разумела. У школи смо прошле године имали предавање на ту тему, али сам ја увек мислила да се то дешава тамо негде ко зна где.
   Нажалост, и када се дешава у некој другој школи, није то тамо негде ко зна где. Ту је, близу, дешава се мојим вршњацима који уместо да уживају у детињству и прелепим школским данима, трпе психичко и физичко злостављање од својих другара. Да, трпе тортуруод оних са којима су се можда родили истог дана у истом породилишту. Од оних са којима би требало да се безбрижно играју, деле ужину и последњу жваку. Ја срећом нисам доживела нешто слично. Није ни неко од мојих другара. Неко је можда мало више несташан и не слуша баш добро наставнике, али у мом окружењу нико није зао. Моја мама пуно прича о томе. Каже да морам да знам како да препознам насиље. Испричала ми је неке примере  вршњачког насиља који су се дешавали у нашој земљи. Сада, нажалост, знам ко је Алекса из Ниша, девојчица из Барајева и Мартин из Новог Кнежевца. Сада знам да и ја могу некоме да  помогнем  ако му се дешавају лоше ствари. Сви можемо да помогнемо тако што нећемо зажмурети и ћутати о томе. Тако што нећемо рећи:„ Ма  није то мој проблем!“ Јесте, то је и мој проблем као што је проблем мог вршњака који трпи насиље. Можда су његови родитељи преоптерећени обавезама па немају времена да разговарају са њим? Можда он свако вече заспи у сузама пре него што му родитељи дођу са посла? Можда, из неког разлога, нема довољно поверења у своје родитеље? Ја ћу да му помогнем! Ја сада знам шта је вршњачко насиље! Нећу да жмурим и ћутим јер се то мене не тиче! Тиче ме се и те како! Јер и ја могу сутрадан бити жртва!
   Запамтите! Нећете бити лепши ако некоме кажете да је ружан. Нећете бити боља особа ако имате скупље патике и ранац од некок другог. Пријатељи имају велику важност у одрастању. Јер друг је да шири љубав, друг није мета!


 
        Марта Пекеч V3


Друг није мета


Да се плашим свег' што гмиже,
а од мрака коса диже,
Он то добро зна.

Кад задаци буду тешки,
па их радим до поноћи,
Он ће ми помоћи.

И  ужину и јабуку,
с њим ћу да поделим.

Зато нећу да се смејем,
када заплаче од бола,
зато нећу да га кудим,
 када шутне поред гола..
.
Нема појма ни да пева,
то мени не смета,
јер друг није мета.


  Вукан Милетић V2


 

Друг није мета
 
          Некада давно,у данашњем бескрају Атлантика,постојао је чудновати свет испуњен чаролијом и окружен поветарцем топлих струја океана.Иза једног коралног гребена, који цвећем обасут лети,постоји један велики свет што у срце може да се реже, у шкољци што једној стоји,живи и сва блага своја нелицемерно дели.
           Становнике овог великог,чудноватог света ,чувала је једна мала шкољка као очи у глави и бисер у души.Зашто се благом назива тај свет?То је лако.Зато што је тајанствен,магичан и прелеп.Красило га је бујно становништво сирена и вила од којих су само неке имале крила.Да полете.Само овде тих бића је било,али се то није нарочито крило.Јер,као деца били су по ћуди,а паметнији од зрелих и одраслих људи.Пријатељ им је био свако ко воли да се дружи и другом љубав своју да пружи.Од једном,пријатељи су им постали луђи,тражили све,а чак ни љубављу узвраћали.Постали су зли и љубоморни јер су се сва блага света и воде налазила баш овде.Уместо да се моћ нађе у блага свака,само су им пријатељи били мета јака.Због свих ругања и непријатности од њихових пријатеља, људи,били су врло забринути и тужни.Све што је свако од њих могао да пружи,сада се изгубило у срцу и души.Воља за радом изгубљена је тада,зато је и чудновати свет почео да пропада.То су људи и хтели како би сву њихову моћ преузели.Али тајна вила није била лака,потребна је била љубав да би свет опстао до бескраја.Брзином струја јаких ветрова сва чаролија света је као кроз вилинску прашину нестала и од људи сада више нико није дете у души.Јер свако је свој бисерни прах узалуд,неодговорно изгубио и сада се сви кају и горко роне бисере због узалуд изгубљеног пријатељства.На крају,само се чуо глас сирена који је тихо  кроз тужну песму безазлено говорио:“Тоне Атлантида.“
Благо које су људи хтели узети од Атлантиђана у ствари су све духовне вредности које човек може да има.Само неки праве вредности не могу да нађу код себе и због тога не желе да их буде код других.
     Зато,не ругај се ,јер и најмање речи некога могу довести до суза.Због ругања и лоших речи све што је лепо и чаробно у детињству ти ћеш изгубити.Твој велики свет препун чуда,који у једну малу шкољку може стати,само због тебе заувек ће нестати.Али запамти,ако се промениш,на крају сви смо анђели.


Теодора Чолаковић VII3