Застани, погледај, саслушај.
У временима стреса и кризе, најважније је саслушати децу.
-
Застаните: Кад деца почну да комуницирају са вама, покушајте да прекинете оно што тренутно радите.
-
Гледајте: Приметите сваку промену у њиховом понашању.
-
Слушајте: Слушајте речи које користе и тон који користе када говоре.
Постоје уобичајени одговори на стрес.
-
У стресним временима, бес и раздражљивост су уобичајене емоције у свима нама.
-
Помозите својој деци да изразе стрес на прихватљиве начине.
-
Уверите их да они нису узрок ваше нервозе.
-
Када су деца под стресом, „регресије“ су нормалне (понашају се као да су млађа него што заиста јесу).
-
Ако су симптоми забрињавајући, може бити потребна професионална помоћ.
Како деца различитих узраста доживљавају кризу?
-
Предшколска деца: За малу децу, најважније је како одрасли (нарочито њихови родитељи) реагују и носе се са стресом. Родитељи су њихови заштитници.
-
Школска деца: Деца школског узраста су самосталнија. Током стресних времена, важно је покушати да се одржи њихова уобичајена рутина.
-
Адолесценти: Током времена стреса, тинејџери могу постати сувише зависни или сувише бунтовни. Родитељи треба да обрате пажњу на ризична понашања (н.пр. тестирање граница социјалне дистанце).
Шта родитељи могу да ураде?
-
Бриге око заражавања корона вирусом су свеприсутне и прожимају целокупно наше функционисање.
-
Покушајте да превазиђете своју анксиозност уз помоћ партнера, друге одрасле особе или професионалца.
-
Покушајте да дискутујете са својом децом без анксиозности, да у тим тренуцима оставите по страни своје бриге и стрепње.
-
Покушајте да ограничите изложеност своје деце, и своје, вестима. Страхови, поготово дечји, повећавају се због поновљених упозорења, снимака, фотографија...
Значај родитеља као модела
-
Родитељи деци треба да пренесу поруку да ће се бринути о њима.
-
Родитељи треба да поштују све препоручене хигијенске мере.
-
Они могу да демонстрирају шта треба да се ради: детаљно прање руку када се уђе у кућу, пре и после јела, после коришћења тоалета.
-
Деца се могу забавити док перу руке топлом водом и сапуном (н.пр. да за то време отпевају „Данас нам је диван дан“)
-
Социјална дистанца треба да се практикује изван уже породице.
-
Некој деци је потребно више пута објаснити зашто су школе затворене.
-
Млађој деци ће можда требати и објашњење и утеха зато што неће имати рођенданску прославу.
-
Млађа деца можда неће разумети зашто дружење и игре са друговима морају да се ограниче.
-
Објаснити зашто је социјално дистанцирање значајно – јер ограничава ширење болести.
-
Деци је потребно одагнати бриге и страхове објашњењем да се и они и родитељи могу разболети, али ће се од болести опоравити.
Како изаћи на крај са дечјим страховима
-
Схватите их озбиљно.
-
Питајте их шта су чули о корона вирусу.
-
Признајте им да је ово застрашујуће време.
-
Признајте да је врло тешко замислити неке невидљиве бубице које те учине болесним.
-
Мала деца могу да цртају (спонтано или их замолите да нацртају оно о чему мисле).
-
Старији могу да постављају више питања о симптомима; разговарајте о реалности вируса.
-
Адолесценти могу разговарати више се позивајући на науку.
-
Пренесите деци да медицински стручњаци раде оно што треба како би осигурали безбедност свих нас.
аутор: Леон Хофман, амерички психијатар и психоаналитичар
|