ОШ " Бата Булић " - Петровац на Млави
КАКО РОДИТЕЉИ МОГУ ПОМОЋИ СВОЈОЈ ДЕЦИ ЗА ВРЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ

                                           Застани, погледај, саслушај.

 У временима стреса и кризе, најважније је саслушати децу.
  • Застаните: Кад деца почну да комуницирају са вама, покушајте да прекинете оно што тренутно радите.
  • Гледајте: Приметите сваку промену у њиховом понашању.
  • Слушајте: Слушајте речи које користе и тон који користе када говоре.
Постоје уобичајени одговори на стрес.
  • У стресним временима, бес и раздражљивост су уобичајене емоције у свима нама.
  • Помозите својој деци да изразе стрес на прихватљиве начине.
  • Уверите их да они нису узрок ваше нервозе.
  • Када су деца под стресом, „регресије“ су нормалне (понашају се као да су млађа него што заиста јесу).
  • Ако су симптоми забрињавајући, може бити потребна професионална помоћ.
  Како деца различитих узраста доживљавају кризу?
  • Предшколска деца: За малу децу, најважније је како одрасли (нарочито њихови родитељи) реагују и носе се са стресом. Родитељи су њихови заштитници.
  • Школска деца: Деца школског узраста су самосталнија. Током стресних времена, важно је покушати да се одржи њихова уобичајена рутина.
  • Адолесценти: Током времена стреса, тинејџери могу постати сувише зависни или сувише бунтовни. Родитељи треба да обрате пажњу на ризична понашања (н.пр. тестирање граница социјалне дистанце).
 
 
Шта родитељи могу да ураде?
  • Бриге око заражавања корона вирусом су свеприсутне и прожимају целокупно наше функционисање.
  • Покушајте да превазиђете своју анксиозност уз помоћ партнера, друге одрасле особе или професионалца.
  • Покушајте да дискутујете са својом децом без анксиозности, да у тим тренуцима оставите по страни своје бриге и стрепње. 
  • Покушајте да ограничите изложеност своје деце, и своје, вестима. Страхови, поготово дечји, повећавају се због поновљених упозорења, снимака, фотографија...
Значај родитеља као модела
  • Родитељи деци треба да пренесу поруку да ће се бринути о њима.
  • Родитељи треба да поштују све препоручене хигијенске мере.
  • Они могу да демонстрирају шта треба да се ради: детаљно прање руку када се уђе у кућу, пре и после јела, после коришћења тоалета.
  • Деца се могу забавити док перу руке топлом водом и сапуном (н.пр. да за то време отпевају „Данас нам је диван дан“)
  • Социјална дистанца треба да се практикује изван уже породице.
  • Некој деци је потребно више пута објаснити зашто су школе затворене.
  • Млађој деци ће можда требати и објашњење и утеха зато што неће имати рођенданску прославу.
  • Млађа деца можда неће разумети зашто дружење и игре са друговима морају да се ограниче.
  • Објаснити зашто је социјално дистанцирање значајно – јер ограничава ширење болести.
  • Деци је потребно одагнати бриге и страхове објашњењем да се и они и родитељи могу разболети, али ће се од болести опоравити.
 
 
 
        Како изаћи на крај са дечјим страховима
  • Схватите их озбиљно.
  • Питајте их шта су чули о корона вирусу.
  • Признајте им да је ово застрашујуће време.
  • Признајте да је врло тешко замислити неке невидљиве бубице које те учине болесним.
  • Мала деца могу да цртају (спонтано или их замолите да нацртају оно о чему мисле).
  • Старији могу да постављају више питања о симптомима; разговарајте о реалности вируса.
  • Адолесценти могу разговарати више се позивајући на науку.
  • Пренесите деци да медицински стручњаци раде оно што треба како би осигурали безбедност свих нас.
 
                      аутор: Леон Хофман, амерички психијатар и психоаналитичар